Zahtev za zaštitu zakonitosti: šansa posle pravnosnažne presude

Presuda je pravnosnažna, žalba je odbijena. Postoji još jedan put — ali je uzak, sa strogim rokom i ograničenim razlozima.

Šta je zahtev za zaštitu zakonitosti

Vanredni pravni lek protiv pravnosnažne odluke, o kojem odlučuje Vrhovni sud. Njime se ne ponavlja ocena dokaza, već se ispituje da li je u postupku ili presudi povređen zakon.

Ko ga podnosi i u kom roku

Zahtev mogu podneti javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac. Okrivljeni ga podnosi preko branioca, u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka.

Imate sličnu situaciju?
Svaki slučaj je drugačiji — rokovi i dokazi odlučuju o ishodu. Advokat Slaviša Cincarević, Beograd.

📞 069 20 35 022 Zakažite konsultacije

Razlozi

Okrivljeni zahtev može podneti samo zbog povreda zakona koje Zakonik o krivičnom postupku taksativno navodi — na primer zbog određenih bitnih povreda postupka, pogrešne primene krivičnog zakona ili korišćenja nezakonitog dokaza. Zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja zahtev nije dozvoljen.

Kako se piše

Zahtev mora precizno označiti povredu, mesto u spisima i presudi gde je učinjena i razloge zbog kojih ona utiče na odluku. Opšti i ponovljeni žalbeni navodi po pravilu dovode do odbacivanja.

Šta može da se postigne

Vrhovni sud može zahtev odbiti, ukinuti odluku i vratiti predmet na ponovno odlučivanje ili preinačiti odluku. Uspešan zahtev može značiti i novi postupak i drugačiji ishod.

Advokat za krivično pravo u Beogradu →

Tekst sadrži opšte informacije i ne predstavlja pravni savet za konkretan slučaj.

Autor: Slaviša Cincarević, advokat

Advokatska komora Beograda · broj advokatske legitimacije 9959 · Poslednja provera teksta: 28.10.2026.

Advokat u Beogradu. Zastupa građane i firme u krivičnim postupcima, predmetima visokotehnološkog kriminala, postupcima prema maloletnicima, medijskim, radnim, porodičnim, građanskim i privrednim sporovima.

Pravni osnov