Korporacija iza rešetaka: može li firma biti kriminalac i kako „compliance“ postaje jedini izlaz?

Dugo je u pravu važilo načelo societas delinquere non potest — društvo ne može biti krivo. Smatralo se da firmi ne možete staviti lisice, niti je poslati u zatvor. Međutim, moderno doba donelo je promenu paradigme. Danas, u Srbiji i svetu, korporacije odgovaraju za krivična dela svojih zaposlenih i rukovodstva.

Kao advokat, često objašnjavam klijentima da više nije dovoljno da „oni lično“ ne krše zakon. Ako sistem unutar firme dozvoljava ili podstiče zloupotrebe, cela korporacija postaje saučesnik.

Ko je zapravo „kriminalac u odelu“?

Pojam kriminaliteta belog okovratnika (white-collar crime), koji je uveo Edvin Saterlend, fokusira se na osobe visokog društvenog statusa koje vrše krivična dela u okviru svog zanimanja. Ovde nema nasilja, ali šteta po budžet, tržište i društvo meri se milionima evra.

Kriminalitet korporacija obuhvata:

• Finansijske prevare i utaje poreza.

• Povrede konkurencije (karteli).

• Korupciju i podmićivanje (pranje novca).

• Ekološki kriminal (zagađenje radi uštede na filterima).

Odgovornost pravnih lica: Kada firma „plaća ceh“?

Prema našem zakonodavstvu, pravno lice je odgovorno za krivično delo koje učini odgovorno lice u nameri da za pravno lice ostvari korist. Ključni problem je faktički imunitet koji su korporacije dugo uživale zbog kompleksnosti svoje strukture. Teško je izolovati jednog krivca u sistemu od 5.000 zaposlenih. Zato zakon sada cilja strukturu.

Ako firma nema uspostavljene kontrolne mehanizme, ona se smatra odgovornom jer je „propustila dužni nadzor“.

Compliance – Vaša polisa osiguranja protiv krivičnog gonjenja

Usklađenost poslovanja ili Compliance više nije „luksuz“ stranih korporacija. To je skup procedura kojima se obezbeđuje da se firma, njeno rukovodstvo i zaposleni ponašaju u skladu sa zakonom i etikom.

Iz ugla odbrane, postojanje efikasnog Compliance programa ima presudan značaj:

Pre izvršenja dela (Prevencija): Edukacija i kanali za uzbunjivanje (whistleblowing) sprečavaju da do dela uopšte dođe.

Nakon izvršenja dela (Reakcija): Ako se delo ipak desi, postojanje programa usklađenosti može dovesti do oslobođenja od odgovornosti ili se tretirati kao olakšavajuća okolnost. Sud gleda da li je firma uradila sve što je u njenoj moći da spreči kriminal.

To je skup procedura kojima se obezbeđuje da se firma, njeno rukovodstvo i zaposleni ponašaju u skladu sa zakonom i etikom.

Slaviša Cincarević

Realnost u Srbiji: Analiza top 40 kompanija

Istraživanja (poput onog prof. Natalije Lukić) pokazuju zanimljive podatke o našem tržištu. Iako 91% najuspešnijih kompanija u Srbiji ima strani kapital, primena Compliance pravila varira:

Samo 57,5% kompanija ima jasno definisano odeljenje ili lice zaduženo za usklađenost poslovanja.

Mnoge firme i dalje mešaju Compliance sa internom revizijom, što je pravna greška. Revizija gleda šta je bilo, a Compliance gleda šta će biti.

Pravila o uzbunjivanju i etički kodeksi postaju standard, ali njihova stvarna primena u praksi (npr. anonimne prijave korupcije) i dalje je u povoju.

Savet advokata: Kako zaštititi firmu?

Da Vaša kompanija ne bi dospela na naslovne strane hronike, neophodno je uspostaviti „kulturu usklađenosti“:

Imenujte Compliance oficira: Osobu koja ne zavisi od komercijalnog sektora i koja može reći „ne“ direktoru ako je posao rizičan.

Uspostavite kanale za prijave: Zaposleni moraju imati siguran način da prijave nepravilnosti (uzbunjivači su vaši najbolji saveznici, ne neprijatelji).

Redovna obuka: Zaposleni moraju znati gde je granica između agresivnog marketinga i zloupotrebe položaja.

Due Diligence partnera: Krivična odgovornost se često „uveze“ preko sumnjivih dobavljača ili posrednika.

Zaključak

Vreme kada je korporativni kriminal prolazio ispod radara je prošlo. Danas je Compliance ključni deo korporativnog upravljanja. Kao pravni zastupnici, naš zadatak je da pomognemo firmama da izgrade sisteme u kojima je profit legalan, a rizik pod kontrolom. U suprotnom, kazne, gubitak licenci i urušavanje ugleda mogu biti fatalni.

Tekst izražava stručno mišljenje autora i ne predstavlja pravni savet za konkretan slučaj.