Pravo na odbranu nije samo slovo na papiru: šta kada sistem postane prepreka pravdi?

U teoriji prava, pravo na odbranu je aksiom. U sudnici, ono je svakodnevna borba. Kao advokat, smatram da je moja dužnost da reagujem onog trenutka kada procesna disciplina ustukne pred ličnim animozitetima ili proceduralnim neregularnostima. Pravo okrivljenog — a naročito maloletnika — da ima branioca po sopstvenom izboru je temelj pravičnog suđenja, garantovan Ustavom Republike Srbije i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Izabrani branilac: Nepovrediva volja klijenta

Kada klijent, u skladu sa svojom slobodnom voljom, izrazi želju da ga zastupa određeni advokat, sud tu volju mora da verifikuje, a ne da je preispituje ili, još gore, opstruiše. Svaki pokušaj nametanja branioca po službenoj dužnosti tamo gde postoji izabrani branilac, ili fizičko uklanjanje punomoćja iz spisa predmeta, predstavlja direktan napad na integritet pravosuđa.

U svojoj praksi, nedavno sam bio prinuđen da podnesem Zahtev za izuzeće postupajućeg sudije. Razlog? Postupci koji izlaze iz okvira pravnog shvatanja i prelaze u domen subjektivnog i pristrasnog postupanja. Kada se punomoćja „sklanjaju“ iz predmeta, ne vrši se samo procesna greška — vrši se povreda ljudskih prava.

Hijerarhija akata: Ustav ispred sudskog poslovnika

Često podsećam kolege i sudije na osnovnu lekciju sa prve godine prava: hijerarhiju pravnih akata. Ništa, pa ni interna službena beleška sudije, ne može biti jače od prava osumnjičenog da izabere ko će ga braniti.

Član 33. Ustava RS: Svako ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i da se brani sam ili uz pomoć branioca po svom izboru.

Ovo je potvrda da pravni sistem poseduje unutrašnje mehanizme kontrole koji, kada se pravilno pokrenu, mogu sankcionisati neprofesionalno i nezakonito postupanje.

Slaviša Cincarević

Član 6. Evropske konvencije: Pravo na pravično suđenje podrazumeva adekvatno vreme i mogućnost za pripremu odbrane uz izabranog pravnog zastupnika.

Pritužba kao legitimno sredstvo borbe

Mnogi se pitaju — vredi li se žaliti na rad sudije? Odgovor je uvek: DA. Kao profesionalci, dužni smo da koristimo sva pravna sredstva kako bismo zaštitili klijenta.

U konkretnom slučaju opstrukcije prava na odbranu, podneo sam pritužbu na rad postupajućeg sudije. Rezultat? Pritužba je usvojena kao osnovana. Ovo je potvrda da pravni sistem poseduje unutrašnje mehanizme kontrole koji, kada se pravilno pokrenu, mogu sankcionisati neprofesionalno i nezakonito postupanje. Uspešna pritužba nije samo lična pobeda, već poruka da sudnica nije mesto za samovolju, već za primenu zakona.

Specifičnost postupaka prema maloletnicima

Kada je reč o maloletnicima, standardi pažnje moraju biti dvostruko veći. Povreda prava na odbranu u ovim slučajevima ostavlja trajne posledice ne samo na ishod postupka, već i na poverenje mladog čoveka u institucije sistema. Svaki pokušaj arbitrarnog postupanja prema maloletnim pripadnicima osetljivih zajednica smatram ne samo pravnom, već i etičkom povredom.

Zaključak: Advokat kao čuvar procedure

Moja uloga nije samo da poznajem zakon, već da budem korektivni faktor tamo gde procedura zakaže. Ako sudija prestane da bude nepristrasan arbitar i postane strana u postupku, izuzeće je jedini put. Pravo na odbranu je bedem civilizovanog društva i mi, advokati, taj bedem moramo braniti čak i onda kada udarci dolaze sa mesta sa kojih bi trebalo da dolazi pravda.

Tekst izražava stručno mišljenje autora i ne predstavlja pravni savet za konkretan slučaj.