Krivična dela u vezi sa hartijama od vrednosti: analiza pravnih aspekata i značaja

Hartije od vrednosti predstavljaju jedan od ključnih finansijskih instrumenata u savremenom privrednom sistemu. Njihova uloga u privredi ogleda se u obezbeđivanju sigurnosti u prometu, finansiranju i investicijama, ali istovremeno otvaraju mogućnosti za različite oblike zloupotreba i krivičnih dela. U Srbiji su krivična dela u vezi sa hartijama od vrednosti regulisana kako u osnovnom krivičnom zakonodavstvu, tako i u sporednim zakonima koji uređuju tržište kapitala. U ovom tekstu analiziramo najvažnije aspekte ovih krivičnih dela, njihovu pravnu prirodu, uticaj zakonodavnih promena i značaj njihovog sankcionisanja u kontekstu borbe protiv privrednog kriminaliteta.

Pravni okvir i definicija hartija od vrednosti

Hartije od vrednosti su pisane isprave kojima se njihov izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na njima zakonitom imaocu. U srpskom zakonodavstvu, osnovne karakteristike hartija od vrednosti uključuju formalnost, imovinsko pravo, inkorporaciju (potrebu za posedovanjem isprave radi ostvarivanja prava) i njihovu prenosivost. U praksi se hartije od vrednosti dele na serijske (akcije, obveznice, zapisi) i pojedinačne (čekovi, menice, skladišnice). Ove razlike su ključne za razumevanje pravnih aspekata krivičnih dela koja se odnose na njih.

Krivična dela u osnovnom krivičnom zakonodavstvu

U Krivičnom zakoniku Srbije, glava 22 sadrži krivična dela protiv privrede, od kojih su neka direktno povezana sa hartijama od vrednosti.

Pronevera u obavljanju privredne delatnosti (član 224)

Ovo krivično delo se odnosi na situacije u kojima lice prisvoji novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene na radu u privrednom subjektu. U slučaju da je pribavljena imovinska korist veća od 450.000 dinara, zaprećena kazna raste sa pet na osam godina, dok za iznose preko 1.500.000 dinara kazna može iznositi od dve do dvanaest godina zatvora. Praksa pokazuje da su ovakvi slučajevi retki, posebno kada se kao objekat radnje izvršenja javljaju serijske hartije od vrednosti koje su dematerijalizovane i upisane u Centralni registar hartija od vrednosti.

Falsifikovanje hartija od vrednosti (član 242)

Ovo delo obuhvata pravljenje lažnih hartija od vrednosti ili preinačenje pravih u nameri da se upotrebe kao prave. Radnja izvršenja može se sastojati i u pribavljanju ili davanju lažnih hartija drugome na upotrebu. Posebno je interesantno pitanje kako se ovo delo odnosi na dematerijalizovane hartije od vrednosti, s obzirom na to da je njihov pravni status definisan elektronskim zapisima u Centralnom registru.

Takođe, falsifikovanje menica i čekova nije obuhvaćeno ovim članom Krivičnog zakonika, već se tretira kao posebno krivično delo falsifikovanja isprave (član 355).

Pravljenje, nabavljanje i davanje drugome sredstva za falsifikovanje (član 244b)

Ovo krivično delo odnosi se na proizvodnju ili nabavku sredstava za pravljenje lažnih hartija od vrednosti. Ono je specifično po tome što se radnje izvršenja mogu odnositi na pripremne radnje za falsifikovanje, ali ako dođe do same upotrebe falsifikovanih hartija, primenjuje se član 242.

Krivična dela u vezi sa hartijama od vrednosti iz grupe krivičnih dela protiv službene dužnosti

U ovoj grupi krivičnih dela, hartije od vrednosti nisu glavni objekat zaštite, već se one pojavljuju kao sredstvo izvršenja. Dva značajna dela u ovom kontekstu su pronevera (član 364) i posluga (član 365).

Ovo delo se odnosi na neovlašćeno korišćenje novca ili hartija od vrednosti koje su poverene službenom licu, pri čemu nije nužno da postoji namera da se trajno prisvoje.

Slaviša Cincarević

Pronevera (član 364)

Razlikuje se od pronevere u privrednoj delatnosti po tome što se odnosi na službenike u državnim organima i ustanovama koji prisvoje novac ili hartije od vrednosti koje su im poverene na radu. Kao i u prethodnom slučaju, visina pribavljene koristi određuje stepen težine dela i visinu kazne.

Posluga (član 365)

Ovo delo se odnosi na neovlašćeno korišćenje novca ili hartija od vrednosti koje su poverene službenom licu, pri čemu nije nužno da postoji namera da se trajno prisvoje. U praksi je dokazivanje ovakvih radnji izazovno, jer zahteva precizno utvrđivanje namere učinioca.

Nadležnost posebnog odeljenja za suzbijanje koruptivnih krivičnih dela

Od 2016. godine, donošenjem Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, u Srbiji su formirana specijalizovana odeljenja za borbu protiv privrednog kriminala i korupcije. Njihova nadležnost obuhvata većinu krivičnih dela analiziranih u ovom tekstu, ali se falsifikovanje hartija od vrednosti (član 242) i pravljenje sredstava za falsifikovanje (član 244b) nalaze izvan njihovog delokruga.

Ovo rešenje je donekle nelogično, s obzirom na značaj hartija od vrednosti i potrebu za stručnom obukom pravosudnih organa u ovoj oblasti.

Dekriminalizacija izdavanja čekova i korišćenja platnih kartica bez pokrića

Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2016. godine dekriminalizovano je krivično delo izdavanja čekova i korišćenja platnih kartica bez pokrića (bivši član 228). Ovo krivično delo je dugo postojalo u našem zakonodavstvu, ali je uklonjeno iz sfere krivičnopravne odgovornosti od 1. marta 2018. godine.

Razlog za ovu promenu delimično leži u preklapanju sa drugim zakonskim odredbama koje regulišu zloupotrebu bezgotovinskih sredstava plaćanja. Međutim, dekriminalizacija je izazvala različite reakcije u praksi, jer su ovakvi slučajevi ranije činili značajan deo predmeta u pravosuđu.

Zaključak

Krivična dela u vezi sa hartijama od vrednosti predstavljaju značajan segment borbe protiv privrednog kriminaliteta u Srbiji. Zakonodavne promene od 2016. godine uvele su nova krivična dela i posebne organe nadležne za njihovo gonjenje, ali su istovremeno neka ranije postojeća dela dekriminalizovana.

Poseban izazov u praksi predstavlja poznavanje pravne prirode hartija od vrednosti i njihova uloga u pravnom prometu. Neophodna je stalna edukacija sudija, tužilaca i advokata kako bi se ovakvi predmeti efikasno procesuirali. Pored toga, potrebno je dalje unapređivati zakonski okvir i prilagođavati ga savremenim izazovima u oblasti finansijskog kriminala.

Tekst izražava stručno mišljenje autora i ne predstavlja pravni savet za konkretan slučaj.