Advokat za medijsko pravo: zaštita od netačnih i uvredljivih tekstova
Jedan netačan tekst može naneti štetu koju godine rada ne poprave. Zakon o javnom informisanju i medijima daje jasne, ali kratkoročne mehanizme zaštite — ko reaguje brzo, ima prednost.
Kome je potrebna medijska zaštita
Javnim ličnostima, političarima, sportistima, umetnicima i privrednicima čija se reputacija svakodnevno izlaže medijima; firmama o kojima se objavljuju netačni podaci; ali i građanima koji su se neočekivano našli u tekstu — kao osumnjičeni, svedoci ili žrtve.
Šta zakon omogućava
Zakon o javnom informisanju i medijima predviđa pravo na odgovor i pravo na ispravku, tužbe za utvrđenje da je objavljivanjem povređeno pravo, za zabranu ponovnog objavljivanja, za uklanjanje sadržaja i objavljivanje presude, kao i tužbu za naknadu materijalne i nematerijalne štete.
Svaki slučaj je drugačiji — rokovi i dokazi odlučuju o ishodu. Advokat Slaviša Cincarević, Beograd.
Ko odgovara
Za štetu prouzrokovanu objavljivanjem nezakonite informacije odgovaraju novinar, glavni urednik i izdavač medija, pod uslovima koje zakon propisuje. Medij ne odgovara kada je verno preneo informaciju iz javnog dokumenta organa ili izjavu sa javnog skupa, uz dužnu novinarsku pažnju.
Brzina je presudna
Zahtev za objavljivanje odgovora i ispravke i tužbe protiv medija vezani su za kratke zakonske rokove koji teku od dana objavljivanja. Zato prvu procenu treba uraditi odmah — dok je tekst aktuelan i dok se dokazi o objavljivanju lako obezbeđuju.
Kako radimo
Odmah obezbeđujemo dokaze o objavljivanju — snimke stranice, arhivske kopije, podatke o izdanju — procenjujemo koji je mehanizam najdelotvorniji i, kada je to u interesu klijenta, prvo tražimo odgovor ili ispravku. Sudske postupke vodimo diskretno, sa računom o tome da sam spor ne privuče još veću pažnju.
Advokat za naknadu štete i građansko pravo u Beogradu →
Tekst sadrži opšte informacije i ne predstavlja pravni savet za konkretan slučaj.
Autor: Slaviša Cincarević, advokat
Advokat u Beogradu. Zastupa građane i firme u krivičnim postupcima, predmetima visokotehnološkog kriminala, postupcima prema maloletnicima, medijskim, radnim, porodičnim, građanskim i privrednim sporovima.
- Zakon o javnom informisanju i medijima
- Zakon o obligacionim odnosima
Česta pitanja
Da li se kleveta i dalje krivično goni?
Ne. Kleveta je od 2012. godine izbrisana iz Krivičnog zakonika; zaštita od neistinitih tvrdnji ostvaruje se građanskom tužbom za naknadu štete i tužbama po Zakonu o javnom informisanju i medijima.
Mogu li da tužim i portal i novinara?
Da, zakon predviđa odgovornost novinara, glavnog urednika i izdavača, a tužba se može podneti protiv više njih.
Da li je bolje tražiti ispravku ili tužiti?
Zavisi od cilja: ispravka brzo ispravlja utisak u javnosti, a tužba donosi zabranu ponovnog objavljivanja i naknadu štete. Često se kombinuju.
Da li postupak može ostati diskretan?
Sudski postupak je po pravilu javan, ali strategija se bira tako da se izbegne dodatna medijska pažnja — ponekad je pregovor sa medijem delotvorniji od suda.
Srodni vodiči
Zakažite konsultacije
Pozovite ili pošaljite upit — odgovaramo brzo.