Nasleđivanje i ostavinski postupak: kako do rešenja o nasleđivanju

Kako počinje postupak

Ostavinski postupak se po pravilu pokreće po službenoj dužnosti, kada sud dobije smrtovnicu od matičara. Sud ga vodi sam ili ga poverava javnom beležniku. Naslednici se pozivaju na ročište, na kojem se utvrđuje šta čini zaostavštinu i ko su naslednici.

Ko nasleđuje po zakonu

Ako nema testamenta, nasleđuje se po zakonu, po naslednim redovima. U prvom naslednom redu su potomci i bračni drug ostavioca. Ako njih nema, nasleđuju roditelji i njihovi potomci, a zatim dalji srodnici.

Testament i nužni deo

Testamentom se imovina može ostaviti i drugim licima, ali nužni naslednici, kao što su potomci i bračni drug, imaju pravo na nužni deo i kada ih testament ne obuhvata. Za potomke i bračnog druga nužni deo iznosi polovinu dela koji bi im pripao po zakonu.

Odricanje od nasleđa i dugovi

Naslednik se može odreći nasleđa izjavom pred sudom ili javnim beležnikom, do okončanja postupka u prvom stepenu. Ko nasledi, odgovara za dugove ostavioca, ali samo do visine vrednosti nasleđene imovine.

Porez na nasleđe

Naslednici prvog naslednog reda oslobođeni su poreza na nasleđe. Za ostale naslednike porez zavisi od naslednog reda i vrednosti imovine.

Šta da pripremite

Izvod iz matične knjige umrlih, testament ako postoji, dokaze o imovini (list nepokretnosti, ugovore, izvode računa) i podatke o mogućim naslednicima. Sređena dokumentacija znatno skraćuje postupak.

Tekst sadrži opšte informacije i ne predstavlja pravni savet za konkretan slučaj.