Krivična dela protiv izbornih prava: šta je kažnjivo i kako se prijavljuje

Pregled krivičnih dela

Glava XV Krivičnog zakonika predviđa: povredu prava kandidovanja (član 154), povredu prava glasanja (član 155), prinudu na glasanje, davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem, zloupotrebu prava glasanja, sastavljanje netačnih biračkih spiskova, sprečavanje održavanja glasanja, povredu tajnosti glasanja, falsifikovanje rezultata glasanja i uništavanje dokumenata o glasanju.

Kupovina glasova

Kažnjiv je onaj ko drugome nudi, daje ili obećava nagradu, poklon ili drugu korist da glasa ili ne glasa ili da glasa za ili protiv određenog kandidata, ali i onaj ko takvu korist zahteva ili prima. Kada delo učini član biračkog odbora ili drugo lice u vršenju dužnosti u vezi sa glasanjem, zakon propisuje strožu kaznu, a primljena korist se oduzima.

Članovi organa za sprovođenje izbora

Za članove biračkih odbora i izbornih komisija zakon predviđa strožu odgovornost — naročito za falsifikovanje rezultata glasanja, uništavanje dokumenata o glasanju i povredu tajnosti glasanja.

Kako se prijavljuje

Krivična prijava podnosi se javnom tužilaštvu ili policiji, sa opisom događaja, vremenom i mestom, podacima o svedocima i svim dokazima — porukama, snimcima i dokumentima. Kao oštećeni ili svedok imate zakonom zajemčena prava u postupku.

Odbrana osumnjičenih

Ova dela po pravilu zahtevaju umišljaj, a neka i posebnu nameru — na primer nameru da se onemogući glasanje ili utiče na rezultat. Razlika između greške u radu i krivičnog dela zato je ključna, naročito za članove biračkih odbora, i na njoj se zasniva odbrana.

Advokat za krivično pravo u Beogradu →

Tekst sadrži opšte informacije i ne predstavlja pravni savet za konkretan slučaj.