Nezakonito lišenje slobode i prekomerna sila: šta možete da tražite

Kada je lišenje slobode nezakonito

Lišenje slobode dozvoljeno je samo iz razloga i u postupku koje propisuje zakon. Nezakonito je, na primer, kada za njega nema zakonskog osnova, kada traje duže od dozvoljenog, kada lice nije obavešteno o razlozima i pravima ili kada mu je uskraćeno pravo na branioca.

Kako se osporava odmah

Protiv rešenja o zadržavanju žalba se izjavljuje u roku od šest časova, a protiv rešenja o pritvoru u roku koji propisuje Zakonik o krivičnom postupku. Branilac zahteva da se sve nepravilnosti unesu u zapisnik — to je kasnije ključan dokaz i za odbranu i za naknadu štete.

Naknada štete od države

Zakonik o krivičnom postupku daje pravo na naknadu štete licu koje je neosnovano lišeno slobode — između ostalog kada je bilo u pritvoru, a postupak je obustavljen ili je oslobođeno optužbe, kao i kada je lišeno slobode greškom ili nezakonito. Pre tužbe zahtev se podnosi Ministarstvu pravde radi postizanja sporazuma, a ako sporazuma nema, naknada se traži tužbom pred sudom, u zakonskom roku.

Prekomerna upotreba sile

Ako je pri lišenju slobode ili u prostorijama policije upotrebljena sila koja nije bila neophodna, odmah zatražite lekarski pregled i dokumentaciju, fotografišite povrede i zapišite imena svedoka. Mogući su pritužba nadležnoj kontroli rada policije, krivična prijava — zlostavljanje i mučenje je krivično delo — i tužba za naknadu štete. Obratiti se može i Zaštitniku građana.

Dokazi

Rešenja i zapisnici, potvrde o oduzetim predmetima, lekarska dokumentacija, imena svedoka, snimci kamera i tačna hronologija — od trenutka lišenja slobode do puštanja. Što su dokazi obezbeđeni ranije, veća je šansa za uspeh.

Advokat za krivično pravo u Beogradu →

Tekst sadrži opšte informacije i ne predstavlja pravni savet za konkretan slučaj.