Lažno prijavljivanje i lažno svedočenje: posledice i zaštita

Lažno prijavljivanje

Krivično delo lažnog prijavljivanja iz člana 334 Krivičnog zakonika čini ko prijavi određeno lice da je učinilo krivično delo, a zna da to lice nije učinilac, kao i ko prijavi da je učinjeno krivično delo za koje zna da nije učinjeno, ili podmetne tragove radi pokretanja postupka.

Lažni iskaz

Davanje lažnog iskaza iz člana 335 čini svedok, veštak, prevodilac, tumač ili stranka koja pred sudom ili drugim organom da lažan iskaz. Zakon predviđa mogućnost oslobođenja od kazne ako učinilac dobrovoljno opozove lažni iskaz pre nego što se donese konačna odluka.

Kada je prijava lažna, a kada samo neosnovana

Prijava koja se pokaže neosnovanom nije automatski lažno prijavljivanje. Delo postoji samo kada je prijavilac znao da je prijava neistinita. Iskreno uverenje, makar i pogrešno, ne čini krivično delo.

Kako se zaštititi od lažne prijave

Ne dajte izjave bez branioca, prikupite dokaze koji pobijaju navode — poruke, svedoke, lokacijske podatke — i pratite postupak. Posle odbacivanja prijave ili oslobađajuće presude moguće su krivična prijava protiv prijavioca i tužba za naknadu štete.

Česte situacije

Lažne prijave u razvodima i sporovima oko dece, u sukobima komšija, poslovnih partnera i bivših partnera. U tim predmetima posebno je važna brza i dokumentovana odbrana.

Advokat za krivično pravo u Beogradu →

Tekst sadrži opšte informacije i ne predstavlja pravni savet za konkretan slučaj.