Pretnje i proganjanje preko interneta i telefona: šta da uradite
Uporne poruke, pozivi sa skrivenih brojeva, pretnje preko društvenih mreža — zakon ih ne smatra „sitnicom“. Ključno je da dokazi budu sačuvani pre nego što nestanu.
Proganjanje je krivično delo
Krivični zakonik (član 138a) kažnjava onoga ko u toku određenog vremena protivno volji drugog lica uporno nastoji da sa njim uspostavi kontakt — neposredno, preko trećih lica ili putem sredstava komunikacije — neovlašćeno ga prati, zloupotrebljava njegove podatke o ličnosti ili mu preti, na način koji može ozbiljno ugroziti njegov lični život. Za osnovni oblik propisana je novčana kazna ili zatvor do tri godine.
Pretnje: ugrožavanje sigurnosti
Pretnja napadom na život ili telo lica ili njemu bliskog lica predstavlja krivično delo ugrožavanje sigurnosti (član 138 Krivičnog zakonika), bez obzira na to da li je izrečena uživo, porukom ili u komentaru na mreži. Teži oblici postoje kada je pretnja upućena većem broju lica ili kada izaziva uznemirenost građana.
Svaki slučaj je drugačiji — rokovi i dokazi odlučuju o ishodu. Advokat Slaviša Cincarević, Beograd.
Kako sačuvati dokaze
Napravite snimke ekrana na kojima se vide datum, vreme, profil ili broj pošiljaoca i ceo sadržaj poruke; zapišite adrese profila i stranica; sačuvajte spisak poziva. Ne brišite prepisku i ne odgovarajte na pretnje. Ako se profil obriše, snimci ekrana i podaci koje tužilaštvo zatraži od platforme ili operatera mogu biti jedini dokaz.
Kome se prijavljuje
Prijava se podnosi policiji ili javnom tužilaštvu. Kada je delo izvršeno putem interneta ili računara, postupak često vodi posebno odeljenje tužilaštva za visokotehnološki kriminal u Beogradu, nadležno za celu teritoriju Srbije. Tužilaštvo može od operatera i platformi tražiti podatke o tome ko stoji iza broja ili profila.
Kada je nasilnik bivši partner
Ako uznemiravanje dolazi od člana porodice ili bivšeg partnera, primenjuju se i pravila o nasilju u porodici: policija može izreći hitnu meru zabrane kontaktiranja i prilaska, a sud odrediti dugotrajnije mere zaštite.
Advokat za visokotehnološki kriminal u Beogradu →
Tekst sadrži opšte informacije i ne predstavlja pravni savet za konkretan slučaj.
Autor: Slaviša Cincarević, advokat
Advokat u Beogradu. Zastupa građane i firme u krivičnim postupcima, predmetima visokotehnološkog kriminala, postupcima prema maloletnicima, medijskim, radnim, porodičnim, građanskim i privrednim sporovima.
- Krivični zakonik
- Zakon o sprečavanju nasilja u porodici
Česta pitanja
Da li su poruke sa anonimnog profila dovoljne za prijavu?
Da. Na tužilaštvu je da utvrdi ko stoji iza profila ili broja; Vaš zadatak je da sačuvate i predate dokaze.
Šta ako pretnja nije ozbiljna?
Procena zavisi od toga da li je pretnja kod Vas izazvala osećaj ugroženosti i od okolnosti. Ako sumnjate, prijavite — o pravnoj kvalifikaciji odlučuje tužilac.
Mogu li da tražim naknadu štete?
Da. Pored krivičnog postupka, može se tražiti naknada nematerijalne štete za pretrpljeni strah i povredu prava ličnosti.
Da li da blokiram nasilnika?
Blokiranje je u redu, ali tek pošto sačuvate dokaze — posle blokade deo prepiske može postati nedostupan.
Srodni vodiči
Zakažite konsultacije
Pozovite ili pošaljite upit — odgovaramo brzo.